1963

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1930-е  1940-е  1950-е  – 1960-е –  1970-е  1980-е  1990-е
Године:	1960 1961 1962 – 1963 – 1964 1965 1966

1963. по календарима

Грегоријански	1963. (MCMLXIII)
Аб урбе цондита	2716.
Исламски	1382–1383.
Ирански	1341–1342.
Хебрејски	5723–5724.
Бизантски	7471–7472.
Коптски	1679–1680.
Хинду календари
• Викрам Самват	2018–2019.
• Схака Самват	1885–1886.
• Кали Yуга	5064–5065.
Кинески
• Континуално	4599–4600.
• 60 година	Yин Вода Зец (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11963.
Подробније: Календарска ера

Година 1963 (MCMLXIII) била је редовна година која почиње у уторак.

Федеративна Народна Република Југославија је промěнила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Јапан: премијера серијског цртаног филма Астро Боy, првог заснованог на манги.
• 2. 1. - Вијетнамски рат: Битка код Ап Баца је прва већа победа малобројнијег Виет Цонга у Јужном Вијетнаму, амерички саветници су изгубили пет хеликоптера.
• 3. 1. - Wалтер Бруцх добио патент за ПАЛ систем колор телевизије.
• 6. 1. - Уставни референдум у Бразилу: са 80% одбачен парламентаризам, тј. амандман којим би многа председничка овлашћења била предата Конгресу. Левичарски председник Јоãо Гоуларт може започети Базне реформе, али је следеће године оборен у војном удару.
• 8. 1. - Мона Лиса изложена у САД (Wасхингтон DC и Неw Yорк, до марта).
• 13. 1. - Државни удар у Тогоу, први у новим афричким земљама: председник Сyлванус Олyмпио је убијен пред вратима америчке амбасаде. Наслеђује га Ницолас Грунитзкy (до 1967), међу лидерима пуча је Гнассингбé Еyадéма (предс. 1967-2005).
• ца. 13. 1. - Албанске новине оптужују Тита и Хрушчова да спремају инвазију емиграната.
• 14. 1. - Француски председник де Гаулле изјавио да се противи уласку V. Британије у ЕЕЗ (потврђено на гласању 29. 1. - први вето). Један од разлога је англо-амерички Споразум из Нассауа, по којем САД шаље ракете Поларис Британији.
• 17. 1. - Конгоанска криза: окончана сецесија Катанге, Моïсе Тсхомбе предао Колwези и одлази у прво изгнанство (до 1964).
• 18. 1. - Конгрес источнонемачке партије: напад кинеског делегата на "Титову групу" изазвао бучно негодовање. (НYТ)
• 18. 1. - Британска Колонија Аден прикључена новооснованој Јужноарапској Федерацији, под британском протекцијом. Источни део Протектората Аден је означен као Јужноарапски Протекторат (две територије постају Јужни Јемен 1967).
• 18. 1. - Лидер британских лабуриста Хугх Гаитскелл умро након кратке болести, и посете СССР, што изазива теорије завере. Наследиће га Харолд Wилсон (прем. 1964-70. и 1974-76).

Температурна аномалија у зиму 1962/63.

• 19. 1. - Тхе Беатлес изводе на телевизији свој нови сингл (други у УК) Плеасе Плеасе Ме и привлаче пажњу завејане нације.
• 20. 1. - Конфронтаси: Индонезија објављује да ће спречити формирање Малезије, тј. уједињење Малаје и Сингапура са територијама на Борнеу, Сабахом и Сараваком (до 1966).
• 22. 1. - Де Гаулле и Аденауер потписали Елизејски уговор - печат на помирење Француске и Немачке.
• 23. 1. - VII Конгрес Народне омладине Југославије у Београду - убудуће Савез омладине Југославије. Тито критикује кампању против занатлија., такође криви спољне "елементе дезинтеграције" за неке проблеме.
• 23. 1. - Двоструки агент Ким Пхилбy је нестао у Бејруту - отишао је у СССР.
• 23. 1. - Нападом гериле ПАИГЦ у Португалској Гвинеји почиње Рат за независност Гвинеје Бисау (до 1974).
• 26. 1. - Национални референдум у Ирану подржава Белу револуцију, низ радикалних реформи које је истакао шах Мохамед Реза Пахлави. Најнезадовољнији су земљопоседници и шиитско свештенство.
• 29. 1. - Титове изјаве у Варшави протумачене као приближавање совјетском блоку. (НYТ)
• 30. 1. - Амерички Стате Департмент критикује канадског премијера Диефенбакера који је нејасан по питању прихватања нуклеарног оружја - канадски амбасадор повучен из САД а државни секретар Деан Руск се извињава.
• Зима 1962/63. је оштра, у Британији је позната као Биг Фреезе оф 1963. Најниже дневне температуре у ФНРЈ: у Загребу 16. 1. је -15,4 ст., у Сарајеву 24. 1. је -21,8 ст., у Београду истог дана -21 (ледени дани од 12. 1. до 9. 2. без прекида). На Игману, мјесто Мразиште, забиљежено је -43,5 степени 25. јануара.
  • Снег: 27. јануара 55 цм у Пожеги и Крушевцу, чак 124 центиметра у Лесковцу.

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - У еквадорском месту Библиáн се срушила капела самостанске школе, страдало је преко 100 ђака.
• 1. 2. - Цивилни и војни авион се сударили изнад Анкаре, страдало је 17 људи у авионима и 87 на земљи.
• 2. 2. - Смењен директор ГРУ Иван Серов, повод је случај Олега Пенковског.
• 2. 2. - Операција Цолдсторе у колонији Сингапур: ухапшено је 113 наводних комунистичких симпатизера, Лее Куан Yеwова Народна акција сигурно побеђује на изборима у септембру.
• 5. 2. - Предмет Ван Генд ен Лоос: право Европске заједнице има изравни учинак.
• 5. 2. - Канадском премијеру Диефенбакеру изгласано неповерење, избори у априлу.
• 8. 2. (14. рамазан) - Војни удар у Ираку, изведен од партије Баас, први од два ове године - збачен и убијен премијер ген. Абд ал-Карим Qасим, следе крваве чистке осумњичених комуниста.
• 8. 2. - Америчким грађанима забрањене путне, финансијске и трговачке трансакције са Кубом.
• 10. 2. - Чланак у "Правди" брани југословенски социјализам од кинеских напада, тако да сугерише да је Тито променио став о посебном путу у социјализам.
• ца. 11. 2. - Кинеско-совјетски раскол: кинески Женмин жибао поручује Совјетима да се идеолошки раскид може изгладити само осудом југословенског "ревизионизма". (НYТ)
• 19. 2. - У САД издата књига Тхе Феминине Мyстиqуе списатељице Беттy Фриедан, што се сматра покретачем "другог таласа" америчког феминизма.
• 15 - 20. 2. - Састанак СЕВ у Москви: разговара се о специјализацији и наднационалном планирању, Румунија одбија пољопривредну улогу. Концепт напуштен на јулском састанку.
• 20. 2. - Одлуком Скупштине Србије, основан Историјски музеј Србије.
• 20. 2. - Приказан Хоw тхе Wест Wас Wон, један од два играна филма у техници Цинерама.
• 21. 2. - Либијски град Марџ разорен у земљотресу, преко 300 мртвих.

Председничка медаља слободе

• 22. 2. - У САД установљена Председничка медаља слободе, прво тамошње одликовање на огрлици, одн. са лентом и звездом.
• 23. 2. - Војска са тенковима национализује банке у Бурми, војни лидер Не Wин је истог месеца одредио национализацију великих индустријских постројења.
• 25. 2. - Грађански рат у Северном Јемену: Мариб заузет у Рамазанској офанзиви Египћана и републиканаца против ројалиста.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Почетак дјеловања Еуроцонтрола, организације за контролу зрачног промета - у почетку га слиједе само З. Њемачка и земље Бенелуxа.
• 2. 3. - Кинеско-пакистански споразум о граници у региону Кашмиру (између данашњих Схаксгама и Гилгит-Балтистана): Кина добија више него што даје.
• 4. 3. - Делегација Француске КП у посети Београду, прва од раскида 1948.
• 4. 3. - Пресуде за покушај атентата на Де Гола прошлог августа: шест смртних казни, три у одсуству. Све измењене, осим за Јеан Бастиен-Тхирyја, који је стрељан већ 11. марта.
• 4. 3. - Кувајт је након две године независности примљен у УН - СССР је одустао од вета.
• 5. 3. - Патсy Цлине, суперзвезда цоунтрy музике, погинула у авионској несрећи са још двојицом извођача и менаџером.
• 7. 3. - Отворена Зграда Пан Ам у Њујорку (од 1981 МетЛифе), комерцијална зграда са највећом квадратуром до тада (263.985 квм).
• 7. 3. - Фронта за ослобођење Qуéбеца извела прву акцију (дјелују до 1970).
• 8. 3. - Државни удар у Сирији: огранак партије Баас долази на власт војним ударом у савезу са насеристима.
• 9. 3. - Мохаммед Даоуд Кхан, краљев рођак и премијер Афганистана принуђен на оставку после скоро деценију на челу (враћа се као председник 1973-78). Ово омогућује деблокаду границе са Пакистаном.
• 17. 3. - Ерупција вулкана Агунг на Балију, најмање 1.100-1.500 мртвих у околним селима и још око 400 у каснијим догађајима.

Тхе Беатлес

• 21. 3. - Кадар објавио у Мађарској амнестију за побуњенике из 1956.
• 21. 3. - Затвор на Алцатразу затворен због високих трошкова.
• 21. 3. - Афера Профумо: лабуристички члан британског парламента поменуо гласине да је секретар рата Јохн Профумо у вези са Цхристине Кеелер, која је спавала са совјетским поморским аташеом - Профумо сутрадан пориче своју везу.
• 22. 3. - Први албум Тхе Беатлес-а: Плеасе Плеасе Ме.
• 23. 3. - Песма Евровизије: победила данска нумера, а Вице Вуков је 11.
• 28. 3. - Приказан Хитцхцоцков филм "Птице".
• 31. 3. - Гватемалски министар одбране пук. Енриqуе Пералта Азурдиа збацио предс. ген. Мигуел Yдíгорас Фуентеса (до 1966), како би се спречила активност бившег председника Јуан Јосé Арéвалоа, који се пре неки дан вратио у земљу.
• март - У Југославији олакшан порески терет занатлија (велико увећање из маја 1962 отерало многе из посла).
• март - Ирон Ман се први пут појавио у стрипу.
• март - Директор Моссада Иссер Харел принуђен на оставку због Операције Дамокле, напада на немачке научнике који учествују у египатском ракетном програму.

Април/Травањ

• 1. 4. - У САД креће дугогодишња сапуница Генерал Хоспитал - преко 14.300 епизода до половине 2019, што није крај.
• 2. 4. - Побуна у аргентинској морнарици, врхунац сукоба између антиперонистичких и толерантнијих елемената оружаних снага - војска и авијација угушили побуну за три дана.
• 6. 4. - Споразум о продаји Полариса: САД ће дати Британији елементе подморничког ракетног система.
• 6. 4. - У разговору са представницима занатлија, Тито признаје да су порези превелики и да су "левичарска брзина и девијације" криви за "честе прогоне и фронталне нападе" - прошле године је затворено неколико хиљада радњи. СИВ 19. априла смањује порез занатлијама за 20%, али радње се споро обнављају због "локалних бирократа".

Амблем СФРЈ - шест бакљи

• 7. 4. - Скупштина ФНРЈ доноси Устав, назван још и "Повеља самоуправљања.
  • ФНР Југославија промијенила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија.
  • Савезна скупштина има пет већа: Савезно веће је веће делегата грађана у општинама и републикама; Привредно, Просветно-културно, Социјално-здравствено и Организационо-политичко веће су састављени од делегата радних људи у радним заједницама;
  • самоуправљање као неотуђиво право;
  • раздвојене функције Председника Републике (Тито, без ограничења мандата) и председника СИВ-а; уведени Уставни суд, потпредседник Републике (Александар Ранковић, мала овлашћења) и Савет федерације.
  • Донесен је и нови изборни закон - компликован, наводно по узору на "англо-саксонску самоуправу".
  • Наредних дана донети и устави социјалистичких република и статути покрајина (Косово и Метохија се раније називало аутономна област).
• 8. 4. - 35. додјела Осцара: најбољи филм "Лоренс од Арабије", укупно седам награда од 10 номинација.
• 8. 4. - Избори у Канади: побеђују либерали Лестера Б. Пеарсона (премијер до 1968). Он ће дозволити распоређивање америчког нуклеарног оружја у Канади.
• 10. 4. - Потонуће нуклеарне подморнице УСС Тхресхер са 129 чланова посаде.
• 10. 4. - У Далласу је неко пуцао на десничарског бившег ген. Едwина Wалкера - изгледа да је то био Лее Харвеy Осwалд.

Иван XXIII.

• 11. 4. - Пацем ин террис је посљедња енциклика папе Ивана XXIII., прва упућена "свим људима добре воље" а не само католицима.
• 12. 4. - Бирмингхамска кампања за људска права: Мартин Лутхер Кинг, Јр. и још неки ухапшени у Бирмингему, Алабама, због "неовлашћеног парадирања". Кинг 16. 4. пише Писмо из Бирмингхамског затвора, оправдање стратегије ненасилног отпора и кршења неправедних закона.
• 12. 4. - Прва акција Конфронтасија: индонежанска група заузела полицијску станицу у месту Тебеду.
• 14. 4. - Основан Завод за ментално здравље у Палмотићевој у Београду, прва социјално-психијатријска установа на Балкану.
• април - Затворен београдски двонедељник "Данас", наводно због недостатка средстава (последњи број у ствари изашао 27. фебруара).
• април - Демонтиране су све америчке ракете ПГМ-19 Јупитер, које су биле постављене у Турској и Италији (→ Кубанска ракетна криза).

Застава Ирака

Застава Сирије

• 17. 4. - Лидери Египта, Сирије и Ирака договарају федерацију - али у Сирији се већ крајем месеца спроводи чистка насериста.
• 18. 4. - Председник Тито присуствује премијери представе "Дантонова смрт" у Југословенском драмском.
• ца. 18. 4. - Реконструкција савезне владе, замењено девет министара (?) - Војин Лукић уместо Светислава Стефановића на челу унутрашњих послова (до 1965).
• ца. 19. 4. - Титово писмо Кеннедyју, уверава га да Југославија намерава остати самостална и несврстана. (НYТ)
• 26. 4. - Након што је покушана отмица двоје деце председника Хаитија Франçоис Дувалиера, убијено најмање 73 његових опонената, међу њима и неколико високих официра са породицама.
• 27. 4. - Фидел Цастро стигао у посету Москви.
• 28. 4. - Избори у Италији: демокршћани (Алдо Моро) 38,3%, комунисти (Палмиро Тоглиатти) 25,3%.

Мај/Свибањ

Папуа у Индонезији

• 1. 5. - Бивша холандска Западна Нова Гвинеја, тј. Привремена извршна управа УН, је пренесена у суверенитет Индонезије под називом Западни Иријан.
• 2 - 3. 5. - Бирмингхамска кампања, Дечија крусада: ђаци марширају, ухапшено их је преко 600. Сутрадан су употребљени снажни шмркови и пси - слике су обишле свет.
• 3. 5. - Пан Амов авион слетео у Београд.
• 8. 5. - У Британији завршена сензационална парница за развод између војводе и војвоткиње од Аргyлла, са тврдњама о њеним многим љубавницима и представљеним полароид-фотографијама сексуалних активности.
• мај - Парафиран споразум са Румунијом о градњи ХЕ Ђердап.
• 4. 5. - Амерички државни секретар Деан Руск навратио у Београд. Тито изражава жељу да побољша односе са САД. (НYТ)
• 4. 5. - У потонућу брода на Нилу страдало 185 хаџија.
• 8. 5. - У граду Хуế, Јужни Вијетнам, убијено девет будиста који су протестовали због забране истицања будистичке заставе на Будин рођендан. То је почетак Будистичке кризе у земљи са будистичком већином, али католичким председником Нго Динх Диемом.
• 8. 5. - Генерални секретар У Тхант у Београду.

Зграде Генералштаба и Савезног секретаријата за народну одбрану

• 10. 5. - Раскол у СПЦ, након што амерички владика Дионисије Миливојевић одбија рашчињење од стране архијерејског Сабора СПЦ (под утицајем комунистичких власти) - настаје "Слободна Српска православна црква".
• 11. 5. - Подметнуте бомбе у објекте у којима су боравили Мартин Лутхер Кинг, Јр. и други лидери црначког протеста у Бирмингхаму, Алабама, у чему је учествовала полиција - долази до нереда.
• 12. 5. - Основана Школа за дизајн у Београду.
• 14. 5. - Побуна Туарега у Малију - поражени следеће године.
• 15. 5. - У службу улази Р-21, прва совјетска ракета која се испаљује са подморнице.
• 18. 5. - Сукарно је проглашен за доживотног председника Индонезије (смењен 1967).
• 18. 5. - Пети пленум ЦК СКЈ: Тито напада "кинеске догмате" и њихову "ратнохушкачку политику"
• ца. 18. 5. - Југославија ће дати шест милиона долара војне помоћи Индији, "за одбрану од комунистичке Кине". (НYТ)

Петросјанова статуа

• 20. 5. - Тигран Петросјан је нови шаховски првак након победе над Ботвиником (до 1969).
• 22. 5. - Грчки политичар Григорис Ламбракис фатално рањен од стране крајњих десничара у Солуну. Његова сахрана 28. маја у Атини претвара се у масовне демонстрације. (→ роман и филм З).
• 23. 5. - Предизборни митинг у Косовској Митровици, Петар Стамболић и Фадил Хоxха нападају албански режим Енвера Хоxхе и Мехмета Схехуа
• 25. 5. - У Адис Абеби основана Организација афричког јединства (од 2002. Афричка унија, Дан Африке је 25. мај).
• 26. 5. - На конференцији у Техерану, Афганистан и Пакистан договорили обнову дипломатских односа, прекинутих 1960. (→ Паштунистан).
• 27. 5. - Боб Дyлан издао утицајни албум Тхе Фрееwхеелин' Боб Дyлан.
• 27 - 28. 5. - У чехословачком замку Либлице одржана Конференција "Франз Кафка", о писцу којег на истоку сматрају декадентним: знак демократизације и антиципација Прашког пролећа.
• 28. 5. - Један од најјачих циклона убио најмање 11.000 људи у Источном Пакистану (Бангладешу), у околини Цхиттагонга.

Јун/Јуни/Липањ

• мај - јун - Савезни, републички и локални избори у СФРЈ: зборови бирача су утврдили кандидате, општинске скупштине су међу њима изабрале посланике за већа радних заједница; републичка и Савезно веће су изабрани непосредно; републичке и покрајинске скупштине бирају посланике за Веће народа Савезне скупштине.
• 31. 5. - 2. 6. - На светском шампионату у рвању у Софији, златње медаље узели Боривоје Вуков и Стеван Хорват а сребрну Бранислав Симић.
• 3. 6. - Умро папа Иван XXIII.
• 3. 6. - Јужновијетнамска војска излива хемикалије на главу будистима који се моле у Хуеу - САД приватно упозоравају Диемову владу.
• 3. 6. - Нортхwест Аирлинес Флигхт 293: војни чартер пао у море поред Аљаске, страдале 103 особе.
• 5. 6. - Савезни секретаријат индустрије објавио услове за учешће странаца у градњи капиталних пројеката у СФРЈ.
• 5. 6. - Покрет 15. хордад: нереди у Ирану са стотинама мртвих и рањених, дан након хапшења Хомеинија који је осудио шаха и његове реформе.
• 5. 6. - Афера Профумо: британски државни секретар за рат Јохн Профумо поднео оставку, признавши да је лагао Парламент.
• 7. 6. (15-Мухаррам-1383) - У сенегалском граду Тоуба отворена највећа џамија у супсахарској Африци, седиште муридијског братства.

Споменик Тхíцх Qуảнг Ђứцу

• 11. 6. - Будистички монах Тхíцх Qуảнг Ђứц се спалио у Саигону, протестујући због репресије над будистима.
• 11. 6. - Гувернер Георге Wаллаце стоји на вратима Универзитета Алабама, како би спречио улазак црних студената - уклонио се након што је Национална гарда Алабаме федерализована како би спровела председничко наређење.
• 11. 6. - У обраћању нацији, предс. Кенеди предлаже Закон о грађанским правима (донесен 1964).
• 12. 6. - У држави Мисисипи убијен Медгар Еверс, црни активиста за људска права.

"Клеопатра"

• 12. 6. - Премијера филма "Клеопатра" - до тада најскупљи филм, комерцијални неуспех упркос највећој гледаности.
• 15. 6. - Кинеско-совјетски раскол: Маово писмо од 25 тачака оспорава совјетску линију и њихово првенство.

Соко Г-2 Галеб у Паризу

• јун - На париској авиоизложби представљен Соко Г-2 Галеб.

Валентина Терешкова

• 16. 6. - Валентина Терешкова је прва жена у свемиру, на тродневном путовању у Востоку 6. У орбити се од 14-ог налази и Валериј Биковски који ће поставља рекорд са пет дана.
• 16. 6. - Избори за Савезно и републичка већа у СФРЈ. Гласачи потврђују 120 кандидата за Савезно веће које су изабрале општинске скупштине.
• 17. 6. - Одобрено прво издање АСЦИИ кода.
• 17. 6. - Грчки премијер Константинос Караманлис напушта положај после осам година, услед сукоба с двором.
• 19. 6. - Совјетски Марс 1 је прва летелица поред Марса, али због квара антене нема никаквих података.

Папа Павао VI. (1963-78)

• 21. 6. - Милански надбискуп Гиованни Монтини је нови папа Павао VI. (до 1978).
• 21. 6. - Албански Радио Тирана јавља да је у Кукëсу осуђена "група агената САД и Југославије", од тога тројица на смрт, оптужена да је помагала "америчким агентима убаченим падобраном у Албанију да организују устанак".
• 21. 6. - Прекид преговора о приступању Брунеја Малезији.
• 22. 6. - Западна Немачка и Југославија започињу прве званичне разговоре након шест година.
• 24 - 25. 6. - На економској конференцији ЦК источнонемачке Партије социјалистичког јединства усвојене смернице Новог економског система планирања и управе, замена за петогодишње планове (Државни савет усваја 15. јула).

Кенеди у Берлину

• 26. 6. - Кенеди у подељеном Берлину: Ицх бин еин Берлинер!.
• 26. 6. - Леви Ешкол је нови премијер Израела (до 1969), након што је Давид Бен-Гурион одступио из личних разлога.
• 27. 6. - Југославија протестује НР Кини због изјава Лиу Схао-цхија и Цхое Yонг Кена. (НYТ)
• 28. 6. - Пети пленум Савезне конфе­ренције ССРН Југославије: један број водећих функционера ослобођен дужности услед презаузетости, међу којима и Тито, нови председник ССРНЈ Лазар Колишевски, генерални секретар Милентије Поповић.
• 29. 6. - Едвард Кардељ је нови председник Савезне скупштине; сутрадан прва седница, избор чланова Савета федерације.
• 30. 6. - На заједничкој седници свих већа Савезне скупштине Јосип Броз Тито изабран за председника републике, а за потпредседника Александар Ранковић, који је тиме виђен као Титов наследник (до пада 1966). У наставку на седници Савезног већа Петар Стамболић изабран за председника Савезног извршног већа (до 1967).
  • У иностранству се мисли да прејудицирање Ранковића као Титовог наследника и "диктатура српске Удбе" може ставити национални проблем у први план.
• 30. 6. - Масакр у Циацуллију: у експлозији ауто-бомбе у предграђу Палерма погинуло седам полицајаца и војника - врхунац Првог мафијашког рата.

Јул/Јули/Српањ

Петар Стамболић

• 2. 7. - Светски рекордер у скакању мотком Бриан Стернберг поломио врат на тренингу и остао квадриплегичар.
• 3. 7. - Светозар Глигорић победио светског шампиона Тиграна Петросјана на турниру у Лос Ангелесу.
• 3. 7. - Побуна у Ар-Расхиду: неуспешни комунистички покушај да оборе ирачку баасистичку владу.
• 5. 7. - У Москви почињу совјетско-кинески разговори: НР Кина се противи мирољубивој коегзистенцији, кампањи против Стаљиновог култа личности итд.
• 6. 7. - Југославија оптужује Албанију за субверзивне активности.
• 6. 7. - Први састанак парламентарне антимафијашке комисије у Италији.
• 7. 7. - Председнички избори у Аргентини: изабран центриста Артуро Умберто Иллиа (до 1966).
• јул? - Конситуисане републичке и покрајинске скупштине у СФРЈ, председници: Рато Дугоњић (Босна и Херцеговина), Андрија Мугоша (Црна Гора), Иван Крајачић (Хрватска), Видое Смилевски (Македонија), Иван Мачек (Словенија), Ду­шан Петровић (Србија), Станоје Аксић (Косово) и Радован Влајковић (Војводина).
• 7. 7. - Терористичка скупина Толић - Облак прешла талијанску границу - убрзо ухваћени.
• 8. 7. - Мирослав Церар освојио златну медаљу на Европском првенству у Београду.
• 11. 7. - Војни удар у Еквадору: предс. Монроy збачен дан након што је на пријему пијан вређао америчког амбасадора, адм. Јијóн је в.д. председника до 1966.
• 12. 7. - Лансиран први амерички извиђачки сателит из програма КХ-7 Гамбит, с резолуцијом мањом од метра.
• 12. 7. - Почињено прво од Моорс убистава: петоро деце до 1965.
• 14. 7. - Пронађен и убијен завереник Цлéмент Барбот, некадашњи шеф Тонтон Мацоуте - пошто је предс. Дувалиеру раније било речено да се Барбот претворио у црног пса, овај је наредио убијање свих таквих паса.
• јул - У Атини одржана прва светска конференција о миру путем закона - програм за јачање међународног права и судске машинерије (од комунистичких земаља присутна само Југославија).
• јул - Сарајевски окружни тужилац забранио дистрибуцију филма "Град".
• 18. 7. - Сиријски насеристи, на челу с пук. Јассемом Алwаном, покушали војни удар против Баасове владе, у борбама страдају стотине људи - крај насеристичког утицаја у земљи, 27 официра ће бити погубљено.
• 19. 7. - Тест пилот Јосепх А. Wалкер достигао висину од 105,9 км на ракетном авиону Нортх Америцан X-15 (у августу још један рекорд, али незванични, од 107,96 км).
• 20. 7. - Кинеско-совјетски раскол: двонедељни разговори совјетске и кинеске КП у Москви окончани без успеха.
• 20. 7. - У Москви потписан споразум по коме СССР шаље у СФРЈ разну опрему, нпр. две термоцентрале од 100 МW и опрему за жељезару у Зеници.

Земљотрес у Скопљу: сат на старој железничкој станици

• 26. 7. - Скопље, главни град Македоније, пре 6 сати ујутру задесио разоран земљотрес, преко 1000 мртвих, уништене три четвртине града. Помоћ из целог света.
• 26. 7. - Лансиран је Сyнцом 2, који 3. августа постаје први геостационарни сателит.
• 28. 7. - Георге Ф. Кеннан напушта положај амбасадора у СФРЈ, незадовољан развојем односа (нпр. Конгрес опозвао статус СФРЈ као најповлашћеније нације, о чему говори почетком новембра).
• 30. 7. - У Москви извештено да је Ким Пхилбy добио азил.
• 28. 7. - 3. 8. - 10. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм "Лицем у лице".
• 31. 7. - Манилски споразум Малаје, Филипина и Индонезије: последње две би пристале на Малезију, ако би се спровели референдуми на Борнејским територијама.

• лето - Роберт Раусцхенберг награђен првом наградом на Међународној изложби графичких уметности у Југославији.

Август/Аугуст/Коловоз

• 1. 8. - Општина Селфкант, холандска од 1949, враћена је Немачкој за 280 милиона марака.
• 4. 8. - Око 500 хаићанских побуњеника ушло из Доминиканске републике, циљ им је да збаце Франçоис Дувалиера.
• 5. 8. - Министри СССР, САД и УК потписали у Москви Уговор о делимичној забрани нуклеарних проба (дозвољене само подземне пробе) - ступио на снагу 10. 10., отворен је и за друге земље. Кина због овог споразума назива СССР "наказама" и "чудовиштима".
• 7. 8. - Кеннедyјеви добијају сина Патрицка, али прерано рођено дете умире два дана касније.
• 8. 8. - "Велика пљачка влака" у Енглеској - процењено да је узето 2,6 милиона фунти (45,4 милиона у фунтама из 2019).
• 8. 8. - Основан Афрички национални савез Зимбабвеа (ЗАНУ): отцепили су се од Афричког народног савеза Зимбабвеа (ЗАПУ) Јосхуе Нкомоа, биће ближи маоизму, за разлику од просовјетског ЗАПУ-а.
• 9. 8. - Лее Харвеy Осwалд ухапшен у Неw Орлеансу: делио је летке Комитета ферплеј за Кубу и потукао са се тројицом Кубанаца - пуштен је сутрадан.
• 15. 8. - После тродневне побуне синдиката и војске, назване Троис Глориеусес, збачен председник Републике Конго Фулберт Yоулоу. Наслеђује га Алпхонсе Массамба-Дéбат (до 1968), земља скреће улево.
• 20. 8. - Совјетски лидер Никита Хрушчов стигао у посету Југославији (Београд, Скопље, Црна Гора, Далмација, Бриони).
• 21. 8. - Будистичка криза у Јужном Вијетнаму: војска извршила рацију и вандализовала више будистичких пагода у земљи, уз велики број убијених, по наређењу Нгô Ђìнх Нхуа, млађег брата председника Диема (католика).
• 21. 8. - Авион Тупољев Ту-124 слетео на Неву у Лењинграду, свих 52 путника и ч. п. преживели.
• 21. 8. - Немица Еллен Рометсцх, осумњичена колгерла, шпијунка и председникова љубавница, протерана из САД.

Марш за слободу на Wасхингтон

• 24. 8. - Стате Департмент шаље "телеграм 243" (Цабле 243) америчкој амбасади у Сајгону: или ће председник Дием сменити свог брата, или ће САД "истражити могућност алтернативног вођства у Јужном Вијетнаму".
• 24. 8. - Одигране прве утакмице Бундеслиге.
• 24. 8. - Левичарски герилци из ФАЛН отели играча Реал Мадрида Алфреда Ди Стéфана из хотела у Каракасу - пуштен је два дана касније.
• 28. 8. - Мартин Лутхер Кинг предводи Марш за слободу на Wасхингтон у којем судјелује 250 000 људи и држи свој познати говор (I Хаве а Дреам) испред Линцолновог Меморијала.
• 30. 8. - На Радио изложби у Берлину, Пхилипс представио прву аудио касету, Цомпацт Цассетте, намењену диктафонима.
• 30. 8. - Прорадио "Црвени телефон" између Москве и Wасхингтона - заправо телепринтер.
• август-септембар - Југословенски пуковник Бранко Павловић је в.д. команданта УНYОМ-а, Осматрачке мисије УН у Јемену, у коме је грађански рат.
• 31. 8. - Премијер Лее Куан Yеw проглашава де факто независност Сингапура - овога дана је требала бити проглашена Малезија, што је одложено до 16. септембра ради УН мисије испитивања воље становника Саравака и Сабаха, који су данас такође објавили де факто независност.

Септембар/Рујан

Стадион Црвена звезда

• 1. 9. - Одиграна прва утакмицаа на Стадиону Црвена звезда: Црвена звезда - Ријека 2:1 (неформални назив "Маракана", од 2014. Стадион Рајко Митић).
• 4. 9. - Сwиссаир Флигхт 306: авион пао убрзо по полетању из Зüрицха, страдало свих 80 п. и ч. п., укључујући 43 мештанина малог села Хумликон.
• 7. 9. - Западна Немачка ће платити Југославији одштету за жртве медицинских експеримената. (НYТ)
• 10. 9. - Мафијашки бос на Сицилији Бернардо Провензано оптужен за убиство - биће ухапшен тек 2006.
• 12. 9. - 52. конференција Интерпарламентарне уније у Београду.
• 12. 9. - Потписан Анкарски споразум о односима ЕЕЗ и Турске - кретање према царинској унији с крајњим циљем чланства.
• 12. 9. - Побуна наредника у Бразилији, јер им је ускраћено учешће у политици.

Брана Кањона Глен 1965.

• 13. 9. - Завршено је наливање бетона на Брани Кањона Глен на ријеци Цолорадо у Аризони, висине 220 м; остали радови завршени до 1966, језеру Поwелл испред бране је потребно до 1980. да се напуни, тада до 30 кубних километара.
• 15. 9. - Подметнута бомба у баптистичку цркву у Бирмингхаму, Алабама, погинуле четири девојчице на недељној школи.
• 15. 9. - Пошто је одобрен први устав Алжира, којим је успостављен једнопартијски систем, председник министарског већа Ахмед Бен Белла постаје први председник земље (збачен 1965).
• септембар - На сајму у Франкфурту представљен Порсцхе 911.
• септембар? - Стана Томашевић постаје амбасадор у Норвешкој - прва жена амбасадор из СФРЈ.
• септембар - Немачке новине пишу да је у Југославији дозвољено издавање седам католичких тједника, тираже 150.000.
• септембар - Појавио се стрип X-Мен.
• 16. 9. - Малезија је основана уједињењем независне Малајске Федерације и британских крунских колонија Сингапур, Саравак и Северни Борнео/Сабах (Сингапур искључен 1965).
• 18. 9. - Конфронтаси: руља у Џакарти запалила британску амбасаду.

Споменик Николи Тесли у Београду

• 18. 9. - 25. 10. - Титова америчка турнеја: Бразил, Чиле, Боливија, Перу, Мексико, САД. Неки званичници у Бразилу и Чилеу се противили његовој посети, емигранти у САД демонстрирају, дојава о бомби накратко одложила полазак брода СС Роттердам 25. 10..
• 20. 9. - Председник Кеннедy у Генералној скупштини УН предлаже заједничку америчко-совјетску мисију на Месец.
• 20. 9. - Јозеф Ленáрт је нови чехословачки премијер (до 1968); претходник Вилиам Широкý је принуђен на оставку након рехабилитације осуђених у процесима 1950-тих. Прашки надбискуп Јосеф Беран је ослобођен у октобру.
• 25. 9. - Војни удар у Доминиканској Републици: изабрани председник Јуан Босцх збачен после свега седам месеци на челу.
• 29. 9. - Отворен други период Другог ватиканског концила (до 4. 12.).
• септембар/октобар - Валацхијева саслушања у Сенату САД: Јосепх Валацхи даје многе информације о мафији.

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Изашао први број листа "Политика експрес" (излазио до 2004).
• 1. 10. - Пјешчани рат: мароканске снаге улазе у Алжир и заузимају две оазе (→ Велики Мароко).
• 1. 10. - Нигерија постаје република на трећу годишњицу независности, генерални гувернер Ннамди Азикиwе постаје председник (до пуча 1966).
• 2. 10. - Усвојен извештај МцНамара–Таyлорове мисије у Ј. Вијетнаму: препоручује се повлачење 1.000 Американаца до краја године и главнине током 1965, не подржава се обарање Диема.
• 3. 10. - Председник Хондураса Рамóн Вилледа Моралес збачен у крвавом војном удару десет дана пре избора, за које се очекивало да ће их добити други либерал. Ген. Осwалдо Лóпез Ареллано влада 1963-71. и 1972-75.
• 3 - 9. 10. - Ураган Флора је један од најсмртоноснијих у Карибима са преко 7.000 мртвих, углавном на Куби и Хиспаниоли.
• 4. 10. - У САД ажуриран план ОПЛАН 380-63, који је предвиђао инвазију Кубе за 1964.
• 4. 10. - Споразумом у Багдаду, Ирак признао границе и независност Кувајта.
• 4 - 16. 10. - Јацqуелине Кеннедy, у депресији због смрти детета, борави у Грчкој, на јахти Аристотела Оназиса.
• 5. 10. - Предс. Кеннедy донео одлуку да ускрати помоћ јужновијетнамској влади.
• 7. 10. - Полетео први Леарјетов авион, Леарјет 23.
• 9. 10. - Клизиште изазива преливање преко бране Вајонт у северној Италији и погибију преко 2.000 људи.
• 9. 10. - Након хапшења прошлог јула, почиње Ривонијски процес групи у којој се налази и Нелсон Мандела - осуђени следећег јуна.
• 10. 10. - У Лондону приказан Бондов филм "Из Русије с љубављу".
• 10. 10. - Након разговора са шефом ФБИ Ј. Едгар Хоовером, државни тужилац Роберт Ф. Кеннедy одобрио прислушкивање Мартин Лутхер Кинг, Јр.а.
• 12. 10. - Артуро Умберто Иллиа је нови председник Аргентине, влада либерално (оборен војним ударом 1966).
• 13. 10. - Тхе Беатлес свирају Схе Ловес Yоу у ИТВ-јевој емисији Сундаy Нигхт ат тхе Лондон Палладиум - национална Беатлеманија.

"Три песнице", Спомен парк Бубањ

• 14. 10. - Откривен споменик "Три песнице" у нишком Спомен парку Бубањ.
• 14. 10. - Фактички почиње Аденска криза: Радфански устанак против Британаца у Јужноарапској Федерацији (до 1967).
• 15. 10. - Војни владар Јужне Кореје Парк Цхунг-хее добија на председничким изборима, победио је бившег председника Yун Посуна са 46,6 према 45,1%
• 16. 10. - Након повлачења Конрада Аденауера, нови западнонемачки канцелар је министар економике Лудwиг Ерхард (до 1966).
• 16. 10. - Лее Харвеy Осwалд се запослио у згради Тексашког складишта уџбеника.
• 17. 10. - Сусрет Тита и председника Кенедија у Вашингтону.
• 18. 10. - Британски премијер Харолд Мацмиллан дао оставку, наслеђује га Сир Алец Доуглас-Хоме (до 1964).
• 18. 10. - Француска мачка Фéлицетте на суборбиталном лету.
• 20. 10. - Изградњом деонице Осипаоница-Београд завршен Аутопут Братства и јединства.

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Спомен-парку Крагујевачки октобар

• 21. 10. - Близу Лублина убијен Јóзеф Францзак, последњи "уклети војник" антикомунистичког отпора у Пољској.
• 22. 10. - Тито држи говор на XVIII заседању Генералне скупштине УН.
• 22. 10. - У Индији представљена брана Бхакра, бетонска гравитациона, висине 226 м.
• 23. 10. - Поводом 100-годишњице енглеске Фудбалске асоцијације одигран меч Енглеска - Остатак Света (2:1); из Југославије је учествовао голман Милутин Шошкић.
• 24. 10. - Амерички амбасадор у УН Адлаи Стевенсон држи говор у Даласу, након којег је ударен плакатом по глави.
• 26. 10. - Са нове америчке нуклеарне подморнице УСС Андреw Јацксон је лансирана ракета Поларис на даљину од 3.700 км - са подморнице се може погодити било која тачка на копну.
• 28. 10. - Почиње контроверзно трогодишње рушење надземног дијела њујоршког колодвора Пеннсyлваниа, некада највећег на свијету.
• 28. 10. - Војни удар у Дахомеју (дан. Бенину): начелник штаба Цхристопхе Согло збацио Хуберта Магу како би спречио грађански рат у земљи којом бесне протести.
• 30. 10. - Основан Ламборгхини.
• 30. 10. - Мароко и Алжир договорили примирје за 2. новембар. Пре неки дан, у Алжир је стигла кубанска војна јединица.

Новембар/Студени

• 1. 11. - Ступила на снагу инструкција савезног секретаријата рада: СФРЈ је прва социјалистичка земља која званично допушта радницима да траже посао на Западу - пре свега неквалификованим, уз одређене услове.
• 1. 11. - СФРЈ прекида трговину са Јужном Африком. Истог дана, тамо су обешена тројица припадника АНК.

Опсерваторија Арецибо

• 1. 11. - Отворена опсерваторија Арецибо, радио телескоп пречника 305 м на Порторику (ради до 2020).
• 1. 11. - Званични почетак рада опсерваторије Арецибо на Порторику.
• 2. 11. - Војним ударом збачен јужновијетнамски председник Нго Динх Дием - касније истог дана се предао с братом, обојица су убијени.
• 3. 11. - Избори у Грчкој: Унија центра Јоргоса Папандреуа надмашила Националну радикалну унију ранијег премијера Константиноса Караманлиса са 138:132 - Папандреу је премијер у два наврата 1963-65 а Караманлис напушта земљу до 1974.
• 7. 11. - Сенат САД, противно жељи администрације, забранио сваку економску или војну страну помоћ Југославији, осим ако председник не оцени да је она витална за интересе САД (не односи се на вишак пољопривредних производа).
• 7. 11. - "Чудо у Ленгедеу": 11 немачких рудара је извучено након 14 дана из потопљеног рудника путем тзв. Дахлбусцх бомбе (29 је ипак страдало, од чега 10 у међувремену).
• 7. 11. - Приказана комедија Ит'с а Мад, Мад, Мад, Мад Wорлд.
• 9. 11. - Експлозија у јапанском руднику Миике, погинуло 458 људи, углавном од тровања угљен-моноксидом; истог дана у Јокохами погинула 161 особа у судару три воза.
• 10. 11. - Малцолм X држи говор у Детроиту, Мессаге то тхе Грасс Роотс: белци су заједнички непријатељ, нема револуције без насиља, критика Марша на Вашингтон.
• 10 - 22. 11. - У Џакарти се одржавају Игре нових долазећих снага (ГАНЕФО), јер је Индонезија била привремено искључена из МОК.
• 10 - 14. 11. - Епархија за Америку и Канаду прекида односе са СПЦ док траје комунистички режим.
• новембар? - Отворен рудник уранијума Кална у Србији.
• 13 - 18. 11. - Војни удар у Ираку: насеристички официри оборили баасистичку владу, предс. Абдул Салам Ариф преузима стварну власт (до 1966, а Баас се враћа на власт 1968-2003).
• 14. 11. - У бујицама и клизиштима на северу Хаитија страдало око 500 људи.
• 15. 11. - Подморски вулкан дао Исланду ново острво: Суртсеy.
• 18. 11. - У САД клијентима понуђени телефони са дугмићима и тонским бирањем.

Председник Јохн Ф. Кеннедy и супруга стижу у Даллас

• 19. 11. - Нородом Сиханоук прекида односе Камбоџе и САД, јер Американци подржавају герилу Кхмер Сереи.
• 22. 11. - Атентат на Јохна Ф. Кеннедyја: У Далласу, Теxас, убијен предсједник САД Јохн Ф. Кеннедy.
• 22. 11. - Сателитом Релаy 1 емитована је прва ТВ слика из САД у Јапан: уместо снимљене Кеннедyјеве поруке, пуштена је вест о атентату.
• 23. 11. - ББЦ емитира прву епизоду Доцтор Wхоа, најдуговјечније сциенце фицтион телевизијске серије свих времена.
• 24. 11. - Јацк Рубy убио Лее Харвеy Осwалд-а.
• 25. 11. - Погреб председника Кенедија (СФРЈ представљају предс. СИВ Петар Стамболић и секр. и. п. Коча Поповић).
• 27. 11. - Први говор предс. Јохнсона пред Конгресом, назван Лет Ус Цонтинуе: наставиће са Кеннедyјевим програмима, укључујући закон о људским правима и смањење пореза.
• 29. 11. - Транс-Цанада Аир Линес Флигхт 831: у паду авиона убрзо по полетању из Монтреала страдало свих 118 п. и ч. п..

Тито и Деж потписују споразум о Ђердапу

Ђердап - Велики казан

• 30. 11. - Председници Југославије и Румуније потписали споразум о градњи ХЕ Ђердап.
• 30. 11. - Кипарски председник Макариос предлаже 13 амандмана за ефикасније функционисање власти, али чиме би се смањио утицај турске мањине.
• 30. 11. - Избори у Аустралији: либерали Роберта Мензиеса повећали већину. Абориџини су први пут могли гласати једнакоправно.

Децембар/Просинац

• 1. 12. - Нагаланд је 16. индијска држава - издвојена из Ассама за Нага племена.
• 2. 12. - Умро чогјал (краљ) Сиккима Тасхи Намгyал, наслеђује га Палден Тхондуп Намгyал, познат по браку са Американком Хопе Цооке (последњи краљ, влада до 1975).
• 3. 12. - Wарренова комисија започиње истраживање атентата на Кенедија.
• 3. 12. - У Југославији отворена фабрика пластике коју су градили Американци (НYТ).
• 3. 12. - "Политика" пише да СССР нуди милијарду долара помоћи Бразилу.
• 4. 12. - Завршен други период Другог ватиканског концила: усвојен је Сацросанцтум Цонцилиум, приједлог реформе католичке литургије.

Алдо Моро

• 5. 12. - Алдо Моро први пут постаје премијер Италије (1963-68. и 1974-76), на челу коалиционе владе.
• 7. 12. - Тонy Верна са ЦБС употребио инстант реплаy током утакмице амер. фудбала - Марсхалл МцЛухан је то назвао "постконвергентним тренутком у историји медија телевизије".
• 8. 12. - Киднапован Франк Синатра, Јр., пуштен два дана касније након што је отац платио откуп.
• 8. 12. - Умро премијер Тајланда ген. Сарит Тханарат, наслеђује га ген. Тханом Киттикацхорн (до 1973) - наставља се проамеричка и антикомунистичка политика.
• 8. 12. - Пан Ам Флигхт 214: авион погођен муњом током холдинг патерна код Филаделфије, пада након експлозије горива - 81 жртва.
• 10. 12. - Султанат Занзибар се осамосталио од УК - црнци изводе револуцију већ у јануару, у савезу са Тангањиком ће настати Танзанија.
• 10. 12. - Проглашено ванредно стање у британској Колонији Аден, након што је на аденском аеродрому бачена бомба на британске официре (борбе ће трајати до 1967).

Јомо Кенyатта

• 12. 12. - Кенија независна од УК, премијер је Јомо Кенyатта (председник од 1964. до смрти 1978).
• 14. 12. - Шест земаља оснива Средњоамерички обрамбени савјет против љевичарских герила. Истог дана, Тхомас C. Манн је именован за државног подсекретара за Латинску Америку
• 17. 12. - Забрањена дистрибуција Мајетићевог романа "Чанги", као "порнографског".
• 17. 12. - Парк Цхунг-хее преузима председнички положај Јужне Кореје (убијен 1979) - Трећа република и ауторитарна Четврта до 1972, одн. '81; наставак економског Чуда на реци Хан.
• 18. 12. - Студенти из Гане протестују у Москви због убиства колеге.
• 20. 12. - У Франкфурту почиње први Аушвички процес.
• 21. 12. - Почињу крвави нереди на Кипру између Грка и Турака, што Турци зову Крвави Божић а Грци Турска побуна - 538 погинулих с обе стране за пар дана.
• 22. 12. - Грчки крузер Лакониа потонуо након пожара на Атлантику - страдало је 128 од 1022 људи.
• 25. 12. - Гене Кеyес у Цхампаигн, Иллиноис први је у САД јавно запалио позив за регрутацију, у знак протеста због Вијетнамског рата.
• 25. 12. - Улица Џона Кенедија у Београду добија то име. (НYТ)
• 26. 12. - "I Wант то Холд Yоур Ханд" и "I Саw Хер Стандинг Тхере" издате у САД, чиме Беатлеманија креће и тамо.
• 27. 12. - Из кашмирског храма Хазратбал нестала муслиманска реликвија, Мухамедова длака - долази до нереда, док се није поново појавила 4. јануара.
• 29. 12. - Грчка је влада послала трупе на Ципар како би прекинула грађански рат који је тамо избио.
• 31. 12. - Распуштена британска Федерација Родезије и Нyасаланда (данашње Замбија, Зимбабве и Малави).
• децембар - Партијска руководства Србије и Црне Горе објавили споразуме о економској сарадњи и прузи Београд-Бар.

Кроз годину

• Производња у СФРЈ порасла за 15%, као и извоз, земљу је посетило милион и по туриста (+40%, постоји и цифра од 2,5 милиона). Пожњевено 4,52 милиона тона пшенице, као и рекордне 1959. У СФРЈ је за пет година удвостручен број трактора, комбајна је 13 пута више, ђубрива три пута, побољшано је и семе.
• "Шрафцигер индустрија": Југославија има око 200 лиценци за индустријске производе, највише у металопреради и машиноградњи, скоро све из Западне Европе - посредништво за западну робу на истоку.
• Харвеy Балл измислио Смилеy-а.
• У Енглеској измишљена декоративна лава лампа.
• Пропала жетва пшенице у СССР, морају увозити са запада (9,7 милиона тона према прошлогодишњих 242 хиљаде).
• Први пут додељена Његошева награда (Михаило Лалић за роман "Лелејска гора").
• У Југославији се снима страна копродукција "Дуги бродови".
• Тренте Глориеусес: Француска је претекла Велику Британију по ГДП.
• Објект 3Ц 48 је идентифициран као први квазар. (?)
• Основана Еуропа Ностра, европска федерација за културну баштину.

• 
  Кантаревац, Мостар
• 
  Поплава у Чаковцу, ожујак 1963.
• 
  Тито и Хрушчов у Велењу
• 
  Тито и Хрушчов у Копру
• 
  Тито и Хрушчов у Копру
• 
  Тито и Хрушчов у Скопљу
• 
  Тито и Хрушчов у Скопљу
• 
  Тито у Скопљу
• 
  Тито у Скопљу
• 
  Тито у Скопљу
• 
  У Скопљу
• 
  У Скопљу

1963. у темама

Руководство СФРЈ:

• • Председник Републике: Јосип Броз Тито
  • Председник Савезног извршног већа: Јосип Броз Тито, од 29. 6. Петар Стамболић
  • Председник Савезне скупштине: Петар Стамболић па Едвард Кардељ

• Нове државе (Малезија је настала уједињењем Малајске Федерације са Сараваком, британским Северним Борнеом тј. Сабахом и Сингапуром; Занзибар је био самосталан неколико месеци):

Малезија

Кенија

Занзибар

• Телевизија. ТВ серије: "Промаја", "Музеј воштаних фигура" (1962-63), "Детелина са три листа", "Шест свечаних позивница" (1963-64), "На слово, на слово" (1963-64, старија верзија) (ТВ Београд); "На лицу мјеста" (ТВ Загреб).
• Неки домаћи филмови: "Лицем у лице", "Невесињска пушка", "Десант на Дрвар" (→ Категорија:Филмови 1963.).

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Дражен Ладић, хрватски ногометаш
• 1. 1. - Срђан Драгојевић, српски режисер
• 3. 1. - Младен Квесић, хрватски пјевач
• 4. 1. - Тилл Линдеманн, певач Раммстеин-а
• 11. 1. - Миа Беговић, глумица
• 14. 1. - Стевен Содербергх, филмски режисер, сценариста...
• 16. 1. - Јамес Маy, ТВ новинар, водитељ
• 16. 1. - Додë Гјергји, бискуп призренски
• 21. 1. - Хакеем Олајуwон, кошаркаш
• 21. 1. - Детлеф Сцхремпф, кошаркаш
• 26. 1. - Јосé Моуринхо, фудбалер, тренер

Фебруар/Вељача

• 4. 2. - Пирмин Зурбригген, скијаш
• 5.2. Франко Марушић, кирург
• 8. 2. - Маријан Бан, хрватски пјевач
• 14. 2. - Енрицо Цолантони, глумац
• 15. 2. - Дубравка Стојановић, историчарка
• 17. 2. - Мицхаел Јордан, амерички кошаркаш
• 17. 2. - Флоренце Хартманн, француска новинарка и списатељица
• 19. 2. - Сеал, кантаутор
• 19. 2. - Томаж Пандур, словенски театарски режисер († 2016)
• 20. 2. - Цхарлес Барклеy, амерички кошаркаш
• 21. 2. - Wиллиам Балдwин, глумац
• 26. 2. - Милко Ђуровски, фудбалер

Март/Ожујак

• 17. 3. - Емир Шишић, пилот ЈНА
• 18. 3. - Ванесса Wиллиамс, америчка глумица и пјевачица
• 20. 3. - Мирослав Лајчáк, словачки дипломата, високи представник за БиХ
• 21. 3. - Роналд Коеман, фудбалер, тренер
• 25. 3. - Ања Шоваговић-Деспот, глумица
• 27. 3. - Qуентин Тарантино, амерички глумац и режисер

Април/Травањ

• 5. 4. - Амила Сулејмановић, пјевачица
• 6. 4. - Рафаел Цорреа, председник Еквадора
• 8. 4. - Јулиан Леннон, музичар, Јохнов син
• 13. 4. - Гари Каспаров, руски шахист, свјетски шаховски првак 1985. - 2000.
• 16. 4. - Дејан Ристановић, пионир рачунарске штампе у СФРЈ
• 18. 4. - Ериц МцЦормацк, глумац
• 18. 4. - Цонан О'Бриен, ТВ водитељ, комичар
• 21. 4. - Јохн Цамерон Митцхелл, амерички глумац, редитељ и сценариста
• 21. 4. - Роy Дупуис, глумац
• 26. 4. - Јет Ли, глумац, стручњак борилачких вештина
• 27. 4. - Русселл Т. Давиес, британски сценариста и продуцент

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Невен Љубичић, хрватски политичар
• 9. 5. - Сања Долежал, хрватска пјевачица и тв-водитељица
• 11. 5. - Натасха Рицхардсон, британска глумица († 2009)
• 22. 5. - Маја Гојковић, српска политичарка
• 24. 5. - Схауна Грант, глумица († 1984)
• 25. 5. - Мике Мyерс, канадски глумац и комичар
• 31. 5. - Виктор Орбáн, премијер Мађарске

Јун/Јуни/Липањ

• 3. 6. - Аница Добра, српска глумица
• 6. 6. - Ериц Цантор, амерички политичар
• 9. 6. - Јохннy Депп, амерички филмски глумац
• 9. 6. - Татјана Шимић, глумица, модел
• 10. 6. - Марц Гирарделли, аустријско-луксембуршки алпски скијаш
• 13. 6. - Дамир Агичић, сувремени хрватски повјесничар
• 14. 6. - Рамбо Амадеус, црногорски роцк-пјевач и текстописац
• 14. 6. - Риалда Кадрић, глумица († 2021)
• 15. 6. - Хелен Хунт, глумица
• 24. 6. - Предраг Радосављевић Преки, фудбалер
• 25. 6. - Георге Мицхаел, британски поп-роцк глазбеник и пјевач († 2016)
• 25. 6. - Јохн Бењамин Хицкеy, амерички глумац
• 26. 6. - Михаил Ходорковски, бивши руски олигарх
• 26. 6. - Горан Раичевић, атлетичар († 1999)
• 29. 6. - Теодосије Шибалић, епископ рашко-призренски
• 30. 6. - Владимир Вермезовић, фудбалер

Јул/Јули/Српањ

• 15. 7. - Бригитте Ниелсен, глумица, модел
• 16. 7. - Пхоебе Цатес, глумица
• 16. 7. - Сречко Катанец, фудбалер, тренер
• 17. 7. - Матти Нyкäнен, фински скакач у скијашким скоковима, олимпијски побједник († 2019)
• 18. 7. - Марц Гирарделли, скијаш
• 22. 7. - Емилy Салиерс, америчка музичарка (Индиго Гирлс)
• 22. 7. - Емилио Бутрагуеñо, фудбалер
• 23. 7. - Слободан Живојиновић - Боба, тенисер
• 24. 7. - Карл Малоне, амерички кошаркаш
• 27. 7. - Горан Максимовић, стрелац
• 30. 7. - Лиса Кудроw, америчка глумица

Август/Аугуст/Коловоз

• 1. 8. - Цоолио, реп-музичар († 2022)
• 3. 8. - Јамес Хетфиелд, певач Металлица-е
• 6. 8. - Кевин Митницк, хакер, саветник за компјутерску безбедност
• 9. 8. - Wхитнеy Хоустон, америчка поп пјевачица († 2012)
• 10. 8. - Андреw Сулливан, енглески политички коментатор и писац
• 14. 8. - Еммануелле Бéарт, глумица
• 21. 8. - Анте Јелавић, члан Предсједништва БиХ
• 22. 8. - Тори Амос, музичарка

Септембар/Рујан

• 6. 9. - Хуснија Камберовић, босанскохерцеговачки писац и хисторичар
• 6. 9. - Геерт Wилдерс, холандски политичар
• 14. 9. - Роберт Херјавец, канадски бизнисмен
• 16. 9. - Рицхард Марx, музичар
• 19. 9. - Давид Сеаман, голман
• 19. 9. - Јарвис Цоцкер, фронтмен Пулп-а
• 26. 9. - Весна Станојевић, српско-енглеска глумица
• 27. 9. - Даниела Трбовић, хрватска тв-водитељица
• 29. 9. - Лес Цлаyпоол, певач и басиста Примус-а

Октобар/Листопад

• 6. 10. - Елисабетх Схуе, глумица
• 9. 10. - Драгана Југовић дел Монацо, оперска певачица
• 10. 10. - Драган Бјелогрлић, глумац, сценариста, продуцент
• 10. 10. - Даниел Пеарл, новинар († 2002)
• 16. 10. - Данко Цвјетичанин, хрватски кошаркаш
• 22. 10. - Горан Свилановић, српски политичар, дипломата
• 25. 10. - Амир Брка, босански писац
• 28. 10. - Ерос Рамаззотти, талијански пјевач
• 31. 10. - Дунга, бразилски фудбалер
• 31. 10. - Дермот Мулронеy, глумац
• 31. 10. - Роб Сцхнеидер, глумац, комичар
• 31. 10. - Јохннy Марр, рок-музичар

Новембар/Студени

• 2. 11. - Борут Пахор, премијер, председник Словеније
• 2. 11. - Драгољуб Брновић, фудбалер
• 3. 11. - Војислав Жанетић, сценариста, стручњак за адвертајзинг
• 5. 11. - Јеан-Пиерре Папин, фудбалер, тренер
• 5. 11. - Татум О'Неал, глумица
• 6. 11. - Бранка Пујић, глумица
• 10. 11. - Мике Поwелл, атлетичар
• 13. 11. - Виннy Теставерде, играч америчког фудбала
• 18. 11. - Петер Сцхмеицхел, дански голман
• 19. 11. - Террy Фаррелл (глумица)
• 21. 11. - Ницоллетте Схеридан, глумица
• 22. 11. - Милослав Самарџић, књижевник, издавач

Децембар/Студени

• 4. 12. - Сергеј Бупка, скакач мотком
• 15. 12. - Слободан Јанковић Бобан, српски кошаркаш. († 2006)
• 15. 12. - Оливера Викторовић, глумица
• 18. 12. - Брад Питт, амерички глумац
• 19. 12. - Јеннифер Беалс, глумица
• 26. 12. - Ларс Улрицх, бубњар Металлица-е

Кроз годину

• Савина Гершак, глумица
• Александар Зограф, цртач стрипа

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 12. 1. - Спасоје Тешић, генерал КЈ (* 1879)
• 27. 1. - Марко Рашица, сликар (* 1883)
• 28. 1. - Јеан Пиццард, хемичар, инжењер, балониста (* 1884)

• 2. 2. - Максимилијан Ванка, хрватски сликар и кипар (* 1889.)
• 6. 2. - Абд-ел-Крим, марокански војсковођа, правник и новинар (*1882.)
• 9. 2. - Абд ал-Карим Qасим, премијер Ирака (* 1914)
• 11. 2. - Сyлвиа Платх, књижевница (* 1932)
• 17. 2. - Мате Балота, хрватски књижевник и економист (* 1898.)
• 28. 2. - Рајендра Прасад, први председник Индије (* 1884)

• 1. 3. - Фелице Цасорати, сликар (* 1883)
• 5. 3. - Патсy Цлине, цоунтрy певачица (* 1932)
• 16. 3. - Елисабетх Петзнек, кћерка аустроугарског престолонаследника Рудолфа (* 1883)
• 21. 3. - Јосип Павичић, хрватски књижевник (* 1895.)
• 30. 3. - Аугуст Цилић, глумац, комичар (* 1891)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 5. 4. - Божидар Масларић, борац, политичар, народни херој (* 1895)
• 6. 4. - Отто Струве, астроном (* 1897)
• 13. 4. - Вјера Бојничић, сликарица (* 1883)
• 13. 4. - Стјепан Зиммерманн, филозоф (* 1884)
• 17. 4. - Виктор Цар Емин, хрватски књижевник (* 1870.)
• 23. 4. - Иво Хорват, хрватски ботаничар (* 1897.)

• 6. 5. - Тхеодоре вон Кáрмáн, физичар, инжењер (* 1881)
• 16. 5. - Олег Пенковски, шпијун (* 1919)
• 25. 5. - Мехди Фрасхëри, бивши премијер Албаније (* 1872)

• 3. 6. - Иван XXIII., папа (* 1881.)
• 3. 6. - Нâзıм Хикмет, песник (* 1902)
• 10. 6 - Анита Кинг, глумица, егзибициони возач (* 1884)
• 11. 6. - Тхíцх Qуảнг Ђứц, будистички монах, демонстрант (* 1897)
• 12. 6. - Медгар Еверс, активиста за људска права (* 1925)
• 16. 6. - Саво Бурић, генерал-потпуковник ЈНА, народни херој (* 1915)
• 18. 6. - Педро Армендáриз, глумац (* 1912)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 5. 7. - Христифор Црниловић, сликар, колекционар, педагог (* 1886)
• 14. 7. - Сивананда Сарасwати, промицатељ јоге и веданте (* 1887)

• 7. 8. - Александар Бинички, оперни пјевач (* 1885)
• 9. 8. - Патрицк Боувиер Кеннедy, син ЈФК (* 1963)
• 9. 8. - Ернест Бошњак, пионир филма у Сомбору (* 1876)
• 10. 8. - Естес Кефаувер, амерички политичар, истражитељ организованог криминала (* 1903)
• 27. 8. - W. Е. Б. Ду Боис, активиста за људска права (* 1868)
• 28. 8. - Првослав Караматијевић Пиво, сликар, учесник НОБ (* 1912)
• 30. 8. - Гуy Бургесс, шпијун (* 1911)
• 31. 8. - Георгес Браqуе, француски сликар (* 1882.)

• 4. 9. - Роберт Сцхуман, један од оснивача ЕЗ, Савета Европе и НАТО (* 1886)
• 15. 9. - Славко Колар, хрватски књижевник и филмски сценарист (* 1891.)
• 25. 9. - Курт Зеитзлер, немачки генерал (* 1895)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 6. 10. - Бранко Лазаревић, књижевник, дипломата (* 1883)
• 7. 10. - Богомир Аћимовић Далма, сликар, вајар (* 1899)
• 7. 10. - Густаф Грüндгенс, шведски глумац и режисер (* 1899)
• 11. 10. - Едитх Пиаф, француска пјевачица (* 1915.)
• 11. 10. - Јеан Цоцтеау, француски уметник (* 1889)
• 22. 10. - Милан Петровић (лекар) (* 1886)
• 24. 10. - Беверлy Wиллс, глумица (* 1933)
• 29. 10. - Адолпхе Мењоу, глумац (* 1890)

• 1. 11. - Лê Qуанг Тунг, командант јужновијетнамских специјалних снага (* 1923)
• 2. 11. - Нго Динх Дием, председник Јужног Вијетнама (* 1901)
• 2. 11. - Нгô Ђìнх Нху, брат и саветник председника Диема (* 1910)
• 3. 11. - Бора Костић, српски шахиста-велемајстор (* 1887)
• 22. 11. - Јохн Ф. Кеннедy, предсједник САД (* 1917.)
• 22. 11. - Ј. D. Типпит, даласки полицајац (* 1924)
• 22. 11. - Алдоус Хуxлеy, енглески књижевник (* 1894.)
• 22. 11. - Цливе Стаплес Леwис, сјеверноирски писац (* 1898)
• 24. 11. - Лее Харвеy Осwалд, амерички атентатор (* 1939)
• 25. 11. - Миливоје С. Лозанић, хемичар (* 1878)

• 10. 12. - Арсеније Брадваревић, митрополит будимски (* 1883)
• 12. 12. - Тхеодор Хеусс, први председник СР Немачке (* 1884)
• 25. 12. - Јосип Гостић, оперни пјевач (* 1900.)
• 25. 12. - Тристан Тзара, пјесник, есејист (* 1896)
• 28. 12. - Паул Хиндемитх, њемачки складатељ (* 1895.)

Кроз годину

• Марица Барић, спортски падобранац (* 1942)
• Никола Миличевић, астроном, фрањевац (* 1887)
• Иван Земљак, архитект (* 1893)

Нобелова награда за 1963. годину

• Физика: Еугене Wигнер (допринос теорији атомског језгра и елементарних честица, нарочито путем открића и примене принципа фундаменталне симетрије), Мариа Гоепперт-Маyер и Ј. Ханс D. Јенсен (открића у вези структуре нуклеарног омотача)
• Кемија: Карл Зиеглер и Гиулио Натта (открића на пољу хемије и технологије високих полимера, → Зиеглер–Натта катализатор)
• Физиологија и медицина: Јохн Цареw Еццлес, Алан Ллоyд Ходгкин и Андреw Хуxлеy (открића у вези јонских механизама укључених у ексцитацију и инхибицију у периферним и централним деловима мембране нервне ћелије, → синапса, акциони потенцијал)
• Књижевност: Јоргос Сеферис (еминентно лирско писање, инспирисано дубоким осећањем за хеленски свет културе)
• Мир: Међународни одбор Црвеног крижа и Лига друштава Црвеног крижа

Референце

Литература

• Оса Арцхивум Цаталог Архивирано 2022-03-31 на Wаyбацк Мацхине-у. ХУ ОСА; Рецордс оф Радио Фрее Еуропе/Радио Либертy Ресеарцх Институте: Публицатионс Департмент: Бацкгроунд Репортс; Опен Социетy Арцхивес ат Централ Еуропеан Университy, Будапест.
• Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.

Спољне везе

• "А Студy оф Yугослав Wоркерс' Цоунцилс, Тхеорy анд Працтице (Парт III)", 18 Марцх 1963. ХУ ОСА 300-8-3-9644

1963 на Wикимедијиној остави